Vrlo često možemo čuti od vlasnika kuca i maca da njihovi ljubimci sa neverovatnom preciznošću znaju kada je vreme za obrok, šetnju i kada njihov vlasnik treba da se vrati kući sa posla. Nauka kaže da ovo nije slučajnost i da skoro sve životinje, kako divlje tako i pitome, mogu da približno odrede koji je deo dana trenutno.
Eksperimenti su pokazali da životinje u odredjeno doba dana same kreću ka prostoru gde im se daje hrana. Takodje, dokazano je da naši ljubimci imaju osećaj za vremenske intervale. Mace naučene da jedu iz jedne od dve različite posude u zavisnosti od vremena koje provedu u kavezu pre nego se puste napolje tačno su znale kojoj posudi da pridju, imale su osećaj za vremenske intervale od 5, 8, 10 i 20 sekundi što pokazuje da mace imaju svoj “unutrašnji časovnik” koji im omogućava da odrede vreme i trajanje odredjenog dogadjaja. Jedna naučna studija sa kucama pokazala je da su psi ostavljeni sami u kući dočekivali svoje vlasnike radosnije, uz intenzivnije mahanje repom i izazivanje na igru, kada su oni bili odsutni dva sata nego kada su bili odsutni samo jedan sat.
Osnova ove pojave leži u tzv. cirkadijalnom ritmu, ciklusu od približno 24 sata koji im omogućava da razlikuju dan i noć. Usled ove vrste “unutrašnjeg sata” psi imaju rudimentirano shvatanje vremena koje izaziva odredjene psihološke reakcije u datom periodu dana, vezane za očekujući dogadjaj – hranjenje ili šetnja. Osim ovoga, kuce koriste i prirodne markere da odrede koje je doba dana kao što je pozicija Sunca na nebu u odredjenom periodu ili intenzitet nekih mirisa koji se tokom dana pojačava ili smanjuje.
Treba napomenuti da i naši ljubimci imaju kratkoročnu i dugoročnu memoriju. Osećaj za vreme se kod naših ljubimaca nadovezuje na dnevne dogadjaje što se oslanja na kratkoročnu memoriju. Što se tiče dugoročne memorije, tu kuce nemaju ni približno naše sposobnosti. Cirkadijalni ciklus im može pomoći da neke pojave prate u nešto dužem vremenskom periodu ali je to njihov najveći domet kod dugoročnog pamćenja.
