Degu, inače još poznat i kao pustinjska ili čileanska veverica je mali glodar koji se sredinom prošlog veka počeo pojavljivati u domovima kao kućni ljubimac i od tada stiče sve veću popularnost.
Kao i svi glodari, prilično liči na miša od koga je nešto veći rastom. Telesna masa mu obično dostigne do nekih 200 grama, prekriven je gustim krznom. Oblik repa mu je specifičan – nema uobičajen vrh već podseća na pokidano uže. Mogu živeti i do 8 godina.
Ove jako pitome male životinjice su veoma živahne tokom dana, izraženo su socijalizovane i potrebno im je društvo, bilo vlasnika kome će se obradovati i pritrčati mu da se igraju ili drugog degua sa kojim će postati najbolji drugari. Uživaju u penjanju i skakanju, vole da ih drže u ruci i uz odgovarajući tretman od strane vlasnika navići će se da Vam leže na ramenu ili u šaci. Nikako ih ne smete vući za repić jer može da otpadne i im više neće porasti.
Najbolje je degua držati u metalnom kavezu sa dnom od istog ili sličnog materijala. Unutrašnjost treba organizovati tako da ih podseća na njihovo prirodno okruženje – grančice na koje mogu da se penju i malo sklonište od prirodnog materijala uz nezaobilazan točkić za trčanje. Metalne prečkice mogu im iritirati kožu stopala pa ih treba izbegavati.
Ishrana degua bi trebalo biti bazirana na hrani namenjenoj baš njima, a hrana za zamorce može biti dobro privremeno rešenje. Ishrana ne sme sadržati veće količine masti i šećera, voće i povrće su odlično rešenje, kukuruz im možete dati u manjoj količini najviše dva puta nedeljno. Obožavaju celer, šargarepu i krastavčiće. Biljke koje sadrže dosta kalcijuma kao što su spanać i zelje treba izbegavati.
Higijena degua je bazirana na kupanju u posebnom pesku tako da ga nikako ne kupajte u vodi. Ova životinjica je prilično otporna ali ako primetite da se redje penje i trčakara, teže diše, ima problema sa vršenjem nužde ili su im oči zamućene obratite se Vašem veterinaru.
Dr vet. med. Mirjana Antonijević
