Strah od odvajanja ili separaciona anksioznost.
Reč anksioznost predstavlja bezrazložni strah. Separacija znaci odvajanje. Strah od odvajanja je promena ponašanja kod koje su izražene emocionalne reakcije kada je pas odvojen od osobe za koju je vezan. Ova pojava može biti od umerenog do ekstremnog karaktera. Može se javiti kod pasa svih rasa i u bilo kom starosnom dobu. Psi su po prirodi društvene životinje i ne vole da budu sami. Oni koji žive u stabilnom okruženju uglavnom ne razvijaju strah od odvajanja čak i kada njihovi vlasnici svakodnevno ostavljaju u toku nekog perioda. Kod nekih pasa okidač može biti nagla promena rutine, stres, selidba, rođenje deteta, smrt člana porodice. Takodje, to može biti i neko negativno iskustvo koje je pas doživeo u vremenu kada je boravio sam.
Strah od odvajanja može se javiti kod pasa koji nisu često ostajali sami ali češće se vidja kod pasa koji su bili napušteni u osetljivom periodu razvoja. Takodje, kod onih koji su prerano ili prekasno odvojeni od majke i legla, doživeli loše iskustvo u azilu, a može se javiti i kao posledica starenja i kod problema sa zdravstvenim stanjem.
Separaciona anksioznost kod pasa može se prepoznati po promeni ponašanja kada ostanu sami. Najčešći oblici promenjenog ponašanja su:
- Kopanje i grebanje vrata ili prozora ,
- destruktivno žvakanje,
- opsesivno lizanje krzna,
- zavijanje, lajanje i cviljenje,
- uriniranje i defekacija na za to nepredvidjenim mestima.
Važno je znati da je vršenje nužde na mestima koja nisu odredjena za to oblik ponašanja predstavlja vid panične reakcije, a ne pokušaja da se osveti što je ostavljen sam. Potrebno je znati da to nije rezultat neposlušnosti ili nedostatka treninga. Treba znati da proces učenja psa da prebrodi svoju paničnu reakciju može zahtevati vreme i strpljenje.
Kada posumnjati na separacionu anksioznost?
- Problematično ponašanje se ispoljava samo kada je pas ostavljen sam i počinje neposredno posle odlaska vlasnika.
- Kada ste kod kuće pas Vas prati iz sobe u sobu, stalno Vas traži.
- Prenaglašeno i neobuzdano ispoljava znake dobrodošlice kada se vratite kući, bez obzira da li je bio sam na duži ili kraći vremenski period.
- Reaguje uzbuđenjem, depresijom ili se primeti neka druga promena ponašanja kada se pripremate da izađete iz kuće.
Dobra vest je da separaciona anksioznost može da se izleči. Da bi ste pomogli vašem psu možete preduzeti sledeće:
- Nemojte isticati vaše dolaske i odlaskeu bilo kom smislu . Na primer, kada dođete kući, ignorišite Vašeg psa prvih nekoliko minuta, a onda ga mirno pomazite.
- Ostavite igračke i druge stvari koje pas voli kako bi mu odvratile pažnju, neku staru majicu koju ste nosili.
- Ostavite psa sa Vašim prijateljem, članom porodice ili komšijom kada ste van kuće.
- Ukoliko je moguće, povedite psa sa sobom na posao.
Kako se se ne leči separaciona anksioznost?
- Nije dobar način za tretiranje ovog problema a može ga čak i pogoršati.
- Još jedan pas. Nabavka novog psa najčešće nije od pomoći kod ovog stanja zbog toga što je njegov problem odvajanje od Vas, a ne to što je ostao sam.
- Zatvaranje u kavez. Pas će i dalje ispoljavati promenjeno ponašanje u kavezu. Može urinirati, defecirati, zavijati ili se čak povrediti u pokušaju da se oslobodi iz kaveza.
- Buka sa radija ili TV-a . Ostavljanje upaljenog radija ili televizora neće biti mnogo od pomoći jer može biti dodatni izvor stresa za usamljenog psa.
Konsultujte se sa veterinarom oko terapije lekovima. Dobra terapija protiv anksioznosti ne bi trebala da sedira Vašeg psa već samo da smanji njegovu aksioznost uopšte.
Dr vet.med. Mirjana Antonijević
